IZVODI IZ KRITIKA

 

Dmitrij Šostakovič prilikom svog gostovanja u Beogradu: „... odlična pesma Predosećaj jeseni Mirjane Živković ...“ (Zvuk br. 61, 1963, 40)

 

„... Varijacije za violinu i klavir Mirjane Živković, često opore u zvuku, ali pre svega (su) usmerene na oblikovanje doživljaja i atmosfere. Uravnotežene u suprostavljanju kontrasta, one pokazuju smisao za logično građenje oblika i predstavljaju vrlo uspelo kamerno ostvarenje.“ (Marija Koren, Borba, 9. 05. 1964)

 

„Sinfonia polifonica u formalnom pogledu predstavlja barokni oblik preludijuma i fuge. Teza i antiteza koje leže u osnovi ove forme iskoriščene su u jednom novom, savremenom vidu, duhovito i maštovito obogaćene tekovinama moderne kompozicione tehnike...“ (Bilten Saveza kompozitora Jugoslavije, br. 5, 1964)

 

„Simfonijski torzo Mirjane Živković predstavlja interesantan pokušaj da se stavovi cikličnog oblika simfonije slobodno biraju i raspoređuju i da se simfonija sadržajno kondenzuje u dva stava. Posvećen uspomeni na jedno prijateljstvo, Simfonijski torzo Mirjane Živković u prvom, laganom stavu ostvaruje jednu intimnu i toplu lirsku meditaciju, koja svedoči o poetskoj žici u njenom talentu, dok u brzom stavu otkriva snagu u postavljanju, razvoju i razrešenju dramskog sukoba.“ (Branko Dragutinović, Politika, 29. 01. 1968)

 

Deo pisma Nađe Bulanže, kojim je saopštila autorki da je kompozicija Basma (Incantation)nagrađena prvom nagradom Konzervatorijuma u Fontenblou (Fontainebleau), 1968: „Vaše delo je snažno delovalo na žiri koji su sačinjavali Henri Dutilleux, Antonin Szalowsky, Bruno Gillet, Anette Dieudonne i ja. Ne možete znati koliko sam se obradovala!“ (Nadia Boulanger)

 

 „Susret sa muzikom Mirjane Živković uvek je privlačan i zanimljiv. Njena muzika nije isključiv plod misaonog stvaralačkog procesa, uvek se u njoj naziru emotivni impulsi dubljih inspirativnih izvora ... Njene Koncertantne metamorfoze, bogate idejama zdravog tematskog jezgra, znalački koriščene u simfonijskom oblikovanju, najimpresivniji su, čini mi se, u mirnijim, meditativno obojenim delovima, kada učešće klavira osetno dobija na solističkoj izražajnosti. Brzi delovi, svojim masivnim i oporim zvučnim blokovima donose kontraste koji nagoveštavaju izrazitije muzičko-dramske sklonosti Mirjane Živković. U celini: susret sa zanimljivim delom solidne fakture i bogatog orkestarskog kolorita.“ (Mihajlo Vukdragović, Politika ekspres, 13. 05. 1976)

 

„Koncert Beogradske filharmonije sa dirigentom Živojinom Zdravkovićem i solistima na klaviru Lidijom Matić i Eugenom Inđićem će ostati u sećanju ‚zahvaljujući zvučnom granitu Mirjane Živković, novom delu u čije izvođenje su interpretatori, posebno predanim tumačenjem pijanistkinje Lidije Matić, založili najviše snaga. Bremenito zvukom, istkano mrežom neiscrpnih kombinacija, ono nosi težinu simfonijskog mišljenja i kroz organsku stopljenost solističke deonice i orkestarskog tkiva u nedeljivi trostavačni organizam, sazdan od nebrojenih preobražaja istih tema i motiva, zrači podjednako emotivnim nabojem meditativnih delova kao i kontrastnim dramskim akcentima.‘“ (Milena Pešić, Novosti, 19. 05. 1976, povodom prvog izvođenja Koncertantnih metamorfoza)

 

„Mecosopran Aleksandra Ivanović i timpanista Slobodan Milićević su u Basmi Mirjane Živković sa interesovanjem tragali za smislom ,čarobne formule‘ ... u prizivanju atmosfere magijske scene.“ (Mirjana Veselinović, „Posle festivala Muzika u Srbiji“, Politika, 23. 11. 1976)

 

„U nizu novih djela, mahom nezanimljivih i po zamisli i po realizaciji, nekoliko ih je zablistalo neposrednošću glazbene ideje, izvornošću kazivanja ili dovršenošću oblikovanja. Valja, na primjer, ukazati na Četiri pohvale za glas i klavir Mirjane Živković, u kojima su se vokalna dionica i pratnja efektno prožimale uz apartan zvuk klavira...“ (Dr K. Kovačević, Borba, 16. 11. 1977, o delima na Jugoslovenskoj muzičkoj tribini u Opatiji)

 

„Čuli smo i simpatičnu, nadasve ljupku i spontano iskazanu Sonatinu (za violinu i klavir)

Mirjane Živković“ (Slobodan Turlakov, Novosti, 20. 05. 1987)

 

„Svita za čembalo Mirjane Živković je inspirisana melodijskom napevnošću Mokranjčevog Oktoiha i u njoj se sukobljavaju arhaična čistota i decentnost starih napeva sa oštrim, katkada i oporim sredstvima tehničkog ruha.“ (Konstantin Babić, Večernje novosti, 1. 10. 1989, povodom prvog izvođenja svite Glasovi)

 

„U sviti Tri načina za flautu i klavir Mirjane Živković, premda realizovanoj putem konvencionalnog međusobnog uodnošavanja stavova prema rasporedu tempa brz-lagan-brz, plenila je – naročito u središnjem stavu – sveža melodijska invencija i, u današnje vreme čini se iščezla, dirljiva i neposredna emocionalnost.“ (Ivana Stamatović, „15. Međunarodna tribina kompozitora“, Novi Zvuk br. 29, 2007).

 

„Ruskinja Čuhina je ... altovskim dubinama i mat bojom oduševila mnoge i u drugoj etapi dobila je nagradu za najbolje izvođenje kompozicije Dodir Mirjana Živković.“ (Branka Radović, Politika, 6.04.2013)